Rainbow Six - Vegas

1998 – 2007. Osam punih godina. U kontekstu informatike, to je jako dug period. U kontekstu kompjuterskih igara, to je vječnost. Volio bih da imam vremena i tehničke preduslove da na dva računara, jedan do drugog, pokre­nem stari, prvi Rainbow Six i ovaj izdanak franšize, napravljen u fanta­sti­čno moćnom, očaravajuće bogatom i zahtjevnom Unreal 3 engineu. Zami­slite kakav bi to šok bio, vidjeti iz prve ruke, rame uz rame, šta nam je donijela skoro decenija razvoja u jednom od najplodnijih i najbrže razvijanih polja ljudske djelatnosti.

Rainbow Six – Vegas je “bratska” fran­šiza Ghost Recona koji se, u obliku Ad­vanced Warfightera, nakon godina provedenih kao konzolska ekskluziva u velikom stilu vratio na svoju izvornu platformu, mora se priznati, dosta uspješno. Štaviše, ove dvije igre imaju jako mnogo sličnosti, što je najočiglednije kada im se uporede početne misije, jer i jedna i druga počinju u zraku iznad meksičkih gradova. Ipak, Vegas je daleko superironiji u kategoriji grafike jer, da ponovimo, radi se o prvoj igri koja koristi najnoviji, nemilosrdni i svemoćni Unreal engine 3.

Rinbow Six – Vegas je iznenađujuće žestok, štaviše, radi se o jednoj od akcijom najnabijenijih igara u zadnje vrijeme. To je svakako u sup­ro­tnosti sa “tradicijom” koju je ovaj serijal dosada gajio, ali mora se priznati da mu ne škodi. Od nekada­šnjih detaljnih planira­nja misija, putanja i akcija nema ni traga. Rainbow Six – Vegas mehanikom i dinamikom je hibrid između Brothers in Arms (komande saborcima, taktika i korištenje zaklona) i Republic Commando (AI saboraca, liječenje), a ima tu i zrnce Call of Duty 2 (zdravlje igračevog lika se potpuno obnavlja nakon nekoliko sekundi u zaklonu).

Rainbow tim, čiji je zadatak da porazi dobro organizovane meksičke teroriste koji su napravili haos u Gradu Grijeha, sastoji se od tri člana. Vi ste vođa tima i imate dvojicu saboraca koji se nikad ne razdvajaju, kao da su sijamski blizanci. Oni bez pogovora izvršavaju sva vaša naređenja i predstavljaju veoma solidan oslonac i podršku u praktično svim situacijama. Nekad se čak čine i previše moćnim... Kako igra odmiče, sve češće ćete se oslanjati na njih u čišćenju prostorija punih neprijate­lja, što obavljaju sa robotskom efikasno­šću i nemilosrdnošću. U stanju su da podnesu jako mnogo neprijateljskih hitaca, a čak i kada “padnu”, veoma ih je lako vratiti u akciju pomoću “čarobne” inekcije koju im možete dati vi, ili preo­stale kolege. U tom smislu, realizam je izgleda ispao kroz prozor sa 18. sprata i sajdžija ga nije uspio sastaviti prije nego što su programeri završili ovu igru do kraja. Ali opet, igri kao igri to baš i ne smeta, jer je takvo rješenje doprinijelo perfektnom i praktično ničim ometanom toku akcije.

Realizam je imao nešto više sreće kada se radi o oružju, taktici i grafici. Naime, ova igra je prava galerija najmodernijih vatrobljuvajućih i olovopljuvajućih sprava, zbog kojih će svakom “weapon freaku” krenuti bale na usta. Igrač može nositi dvije “duge cijevi”, pištolj i bombe. Povremeno ćete nailaziti na kontejnere pune oružja i municije, kod kojih ćete do mile volje moći da birate šta ćete ponijeti i kakve ćete nišane na koje oružje staviti. Svakako, rezon je imati nešto što puca jako brzo, za bliske susrete, kao i nešto što možda i ne puca tako brzo, ali je efikasno i na srednjim distancama i može imati kakav-takav optički nišan. Moje iskustvo govori da su snajperske puške nepotrebne, ali su svakako dostupne, pa ko voli – bujrum. Oružje možete (a nekada ćete i morati) pokupiti i od poginulih protivnika. Što se tiče pištolja, čim sam našao Desert Eagle, desila se ljubav na prvi pogled i do kraja igre se nismo razdvajali. Možda puca sporo, ali zato izbija bubrege. Zamislite šta tek radi onome na koga pucate... Upravo ono što sam oduvijek želio – moj mali, privatni top.

Ono što je za nas, kao PC gamere, u ovoj igri najupečatljivije je korištenje zaklona od strane igrača. U vezi toga, imam jednu anegdotu. Nakon instalacije i pokretanja igre, logično, odmah sam otišao u opcije da promijenim raspored tastera. Naprosto sam se zabezeknuo kada sam vidio da ne postoji ni komanda za skok, a bogumi, ni za “lean”, odnosno naginjanje da bi se virilo iza ćoška, recimo. Malo je falilo da u tom momentu potpuno odustanem od Vegasa, jer sam pomislio da se radi o nekakvoj arkadi, ali srećom sam ipak postupio racionalno i provjerio o čemu se radi. Ono što mi nije odmah upalo u oko je da desni taster miša ima funkciju “zaklona”. Dakle, kada pritisne­te desni taster miša, vaš lik će se “zalijepiti” uz najbliži objekat koji može poslužiti kao zaklon, radilo se o zidu, fotelji ili automobilu. U zaklonu ćete ostati dok držite taster. Veoma je važno znati da vas zaklon ne čini svemogućim, niti pruža nera­njivost. Ako stojite uz sam ugao, recimo, stalno će se dešavati da vas poneki metak zakači, iako ste formalno zaklonjeni, što je vrlo realisti­čno. Dok ste u zaklonu, pritiskom na tastere za kretanje izvirujete van i možete pripucati, a ako vas dobro “pritisnu”, mo­žete i samo isturiti pušku i zarafalati naslijepo na biste li (uz dosta sreće) pogodili nekog.

Interesantno, upravo ovaj “zaklon menadžment” je detalj koji ovu igru čini naj­boljom ikada što se tiče pru­žanja igraču osjećaja da je stva­rno neki uber-specijalni specijalac koji je sa ko­legama na zadatku da kazni mrske teroriste. Vrlo brzo ćete se “ufurati” u atmosferu i, kao u filmovima, početi da se krećete od zaklona do zaklona, dramatično se pri­ljubljujući uz zidove i naglo iz­virujući iza uglova sa oružjem na gotovs, nakon čega ćete vese­lom paru svojih prijatelja dati naredbu da zauzmu sljedeći zaklon dok ih vi “pokrivate“. Ukupnom uživljavanju još više pogoduju detalji kao što je korištenje užadi da biste se spustili niz fasadu zgrade i onda uz prasak stakla, sin­hronizovano sa saborcima, uletjeli kroz prozor i pobili sve što se miče u prostoriji. Od opreme imate “spy cam“ koju možete provući ispod vrata da biste vidjeli šta vas čeka sa druge strane, kao i infracrveni i termički vi­zor koji koristite u mra­ku i dimu, respektivno. Eksplozivna punjenja za razvaljivanje vrata, gra­nate, flashbangovi i dimne bombe kompletiraju impresivni arsenal.

Grafika insistira na korištenju superlativa, isto kao i hardverska zahtjevnost, ali to se dâ i očekivati od najnovije tehnologije. Od panorama koje ćete vidjeti tokom relativno čestih letova helikopterom ima pamet da vam stane! Nema svrhe da tekst dodatno produžujem hvalospjevima vizuelnim efektima i sličnim detaljima, sve što treba je da pogledate screenshotove i pomnožite ih u glavi sa tri, da biste dobili grubu predstavu o tome kako sve izgleda. Interaktivnost okoline je posebno sočan detalj jer u mnogome doprinosi atmosferi. Imaćete priliku da bukvalno demolirate unutrašnjost nekoliko superluksuznih kasina u Las Vegasu. Šta dalje da vam pričam?